Fejd ili klasika: kako odabrati

Fejd je neprekidan prelaz od skroz kratkog na vratu i iza uha ka dužini više. Prelaz ne sme da se čita kao stepenik: što je niži i duži po visini, mekše izgleda. Low, mid i high nisu tri frizure — to su tri visine od kojih prelaz počinje.

Kod klasičnog šišanja strane i potiljak su kraći od temena, ali se ne ide u nulu: mašinica ide na vidljivu glavu, a ivica se završava makazama ili redukcijom. Forma duže drži jer rast ne stvara kontrast — razlika između „tek odšišano“ i „mesec dana kasnije“ je manja.

Kruta prava kosa stoji ukoso na kratkoj dužini — na fejdu to uredno izgleda, ali kad ostane dužina sa strane, počinje da štrči. Tanka kosa teško drži zapreminu, a prekratko sa strane čini temenje vizuelno ređe. Kovrdžava daje zapreminu, ali na veoma kratkoj dužini sa strane prelaz deluje oštrije nego što je zamišljen.

Fejd izgleda kao što je izašao iz stolice i bez stilizovanja — sam po sebi je čist. Sve što nosi dužinu gore traži bar minut sa fenom i malo proizvoda. Ako znaš da ujutru nećeš da se nameštaš, to nije mana, to je argument za kraću formu gore.

Fejd brže gubi izgled: kontrast među obrijanom zonom i 5 mm rasta vidi se za nedelju-dve. Klasična forma drži duže, i 3–5 nedelja između vizita je normalno. Ako dolaziš mesečno, razlika između ove dve forme jedva se oseti na rasporedu; ako na šest nedelja, fejd poslednju nedelju deluje zapušteno.

Reci dve stvari: na kojoj visini prelaz počinje (na vratu, na sredini, visoko) i sta se radi gore — da ostane dužina, da se skratí malo, da se nosi začešljano ili napred. Posle toga majstor kaže da li tvoja kosa to podržava. Šišanje koje traži stilizovanje koje nećeš da radiš je loše, bez obzira na fotku.